Pitanje: Kakav je propis klanjanja dženaze namaza u odsustvu?
Odgovor: Razilaženje uleme u ovoj meseli je poznato. Pritvrđeno je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dženazu Nedžašiji u odsustvu. Kada je Nedžaši preselio, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je izašao i sa svojim ashabima klanjao dženazu donijevši četiri tekbira.
(Hadis bilježi Buharija i Muslim putem Malika, on od Šihaba, on od Seida ibn Musejjeba, a on od Ebu Hurejre, radijellahu anhu).
Prva skupina učenjaka smatra da se može klanjati dženaza u odsustvu svakom odsustnom muslimanu koji je preselio. To je stav imama Šafije, Ahmeda, a ovo mišljenje je takođe odabrao i ibn Hazm rahimehullahu teala.
Druga skupina učenjaka smatra da nije ispravno klanjati dženazu namaz u odsustvu bilo kome a za pomenuti postupak u hadisu Ebu Hurejre kažu da posebno važi za Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, tako da niko nakon njega ne treba to činiti. To je stav imama Ebu Hanife, Malika i rivajet od imama Ahmeda.
Treća skupina učenjaka kaže da se dženaza namaz klanja samo dobroj osobi, zbog postupka Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sa Nedžašijom. Ovo mišljenje se pripsuje imamu Ahmedu kako to spominje šejhul islam u Elihtijaratu el fikhijje, i to je isto tako mišljenje nekih kasnijih učenjaka.
Četvrta skupina učenjaka kaže: Ukoliko musliman preseli u zemlji i nije mu klanjana dženaza klanjaćemo dženazu namaz u odsustvu toj osobi, kao što je postupio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sa Nedžašijom koji je preselio među kafirima i nije mu klanjana dženaza. Isti je slučaj sa onim ko se udavi (i ne nađe njegovo tijelo), izgubljena osoba, osoba koja je preselila pod ruševinama i tome slična stanja. A ako osoba preseli u mjestu gdje mu je klanjana dženaza, onda se neće klanjati dženaza namaz u odsustvu. Ovo je takođe rivajet od imama Ahmeda i mišljenje kojeg je odabrao šejhul islam ibn Tejmije i njegov učenik ibnul-Kajjim. Ovo mišljenje je ispravno jer je veliki broj ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, preselio daleko od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on im nije klanjao dženazu namaz u odsustvu.
Takođe, preselio je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a neki ashabi su bili odsutni i nije pritvrđeno od nijednog od njih da je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dženazu namaz u odsustvu. Isto tako preselile su pravedene halife i imami a nije pritvrđeno od ashaba ili tabiina koji su bili odsutni da su im klanjali u odsustvu.
Jako važno pravilo u ovom poglavlju jeste: Ono što su Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ashabi ostavili od ibadeta, pored toga što je postojao povod i nije bilo prepreka, onda je vadžib ostaviti takvo djelo u suprotnom činjenje takvog djela je novotarija.
Preciziranje ovog pravila će nam ukazati lahko shvatanje velikog broja novotarija. A ja sam na ovu temu napisao dužu risalu gdje sam pojasnio stanje pojednih muslimana koji pretjeruju u ovoj meseli a posebno kada je u pitanju klanjanje namaza u odsustvu neprijateljima Allaha i Njegova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, od sekularista i zabludjelih imama i onih koji čine nered na Zemlji.
Inna lillahi ve inna ilejhi radžiun (Svi smo Allahovi i Allahu se vraćamo).
Odgovorio: Sulejman ibn Nasir el Ulvan
Prevod sa arapskog: Ebu Usame Idriz Bilibani
Tue Jun 01, 2010 5:22 pm